Pristrasnost i procesi u podlozi stereotipa i predrasuda
Pristrasnost reprezentativnosti
Informacije o nekoj osobi stavljamo u kategorije koje su reprezentativne za tu grupu i na osnovu toga nesvesno donosimo zaključke. Veću važnost ćemo dati podacima koji se smatraju reprezentativnim za tu grupu bez obzira na druge objektivne, statističke podatke koji pokazuju suprotno. U nastavi se tako može dogoditi da se pristrasno zaključi kako devojčica ne može da ima dobar uspeh iz matematike, iako nacionalne statistike pokazuju drugačije.
Pretnja stereotipom
Javlja se kad ljudi osećaju da su vrednovani u odnosu na postojeći stereotip. Taj strah ometa njihove performanse u tim situacijama. Jedan od čestih stereotipa o devojčicama je onaj da u poređenju sa dečacima nisu dobre u matematici i obrnutno da dečaci nisu dobri u jezicima. Kada im se to kaže ili kada se manje uključuju u nastavu predmeta u kojima se od njih očekuju lošiji rezultati, oni sami smanjuju svoje očekivanja i ostvaruju lošije rezultate.
Pristrasnost dostupnosti
Pridavanje prevelike važnosti informacijama kojih se možemo brzo prisetiti. Prilikom procenjivanja prvo ćemo se setiti događaja koji su nam najznačajniji i najdostupniji. Događaj koji je formirao naše iskustvo ili ono čemu smo konstantno izloženi prvo je što nam „pada na pamet“.
Pristrasnost potvrđivanja
Prilikom primanja novih informacija usmeravanje na informacije koje potvrđuju već formirana mišljenja i stavove i banalizovanje ili potpuno odbacivanje informacija koje pobijaju već postojeće stavove. Npr. ukoliko učenik/učenica koji/koja inače prolazi s dobrim uspehom iz određenog predmeta dobije odličnu ocenu, nastavnici mogu biti skloni ignorisanju te ocene i donošenju zaključaka na temelju ranijeg uspeha.
Homogenost spoljašnje grupe
Opažanje pojedinaca spoljnje grupe međusobno sličnijima nego što stvarno jesu i međusobno sličnijima nego što se opažaju članovi sopstvene grupe. Ako nešto znamo o članu grupe čijim se članom ne smatramo, verovatnije je da ćemo misliti da znamo nešto o svim pripadnicima te grupe.
Samoispunjavajuće proročanstvo
Kad postoji očekivanje o tome kakva je druga osoba, to utiče na njihovo ponašanje prema toj osobi što posledično izaziva da se ta osoba ponaša u skladu s početnim očekivanjima, dovodeći do toga da se početna očekivanja pokažu istinitima. Tako je i sa očekivanjima od rodnih uloga pri čemu očekivanje kreira ponašanje koje na kraju potvrđuje rodnu ulogu.
Konformizam
Priklanjanje normama društva ili grupe u skladu sa verovanjem o tome šta je prikladno, prihvatljivo i dopušteno.
Nesvesna pristrasnost sopstvenoj grupi
Pozitivna osećanja i poseban odnos prema ljudima koje definišemo kao deo sopstvene grupe i negativna osećanja i nepravedan tretman drugih samo zato što smatramo da pripadaju spoljnjoj grupi.
Institucionalni seksizam
Seksističkih stavova većine članova društva zato što žive u društvu u kom su stereotipi i diskriminacija norma. Specifičnije, ukoliko odrastamo i živimo u društvu u kojem žene retko biraju da budu inženjerke, i u kojem većina žena obavlja uslužne poslove, tada će sam život u takvom društvu povećati verovatnoću razvijanja određenih negativnih stavova o urođenim sposobnostima žena.
Pristrasnost afiniteta
Sklonost favorizovanja ljudi koji su nam slični.
